Nada Obrić je u emotivnoj ispovesti govorila o izazovima i lepim trenucima odgajanja četvoro dece, uključujući decu iz drugog muževljevog braka.
Pevačica Nada Obrić u dirljivoj ispovesti otkriva kako je izgledalo odgajati četvoro dece, ali i anegdotu sa proslave svog 50. rođendana.
Pevačica, koja je nedavno na kratkom odmoru napunila baterije, sa osmehom je otpočela ovu dirljivu ispovest.
- Borim se, borim se sa sobom - odgovorila je Nada kratko na pitanje kako se oseća i otkrila da se nedavno vratila sa odmora, gde je uspela da napuni baterije.
- Pa jesam. Uspela sam i da se odmorim i da napunim baterije, kako vi kažete. Promenila atmosferu i ovaj... bilo mi je lijepo.
Nada se prisetila svoje proslave 50. rođendana i iznela brojne anegdote:
- Pa ja sam vam rekla već da sam ja kao mlad majmun, da sam sve volela da vidim, moram prosto. I gajila sam četvoro dece, da bih ja znala sve gde se šta dešava, ja sam to morala da vidim, da budem tamo, da osetim, da znam kako da razgovaram s njima, da me ne prevare. I onda su se... Ja sam imala u to vrijeme salon lepote i zdravlja i svi zaposleni i moja ćerka koja je tada studirala, ovaj, oni će se organizovati da mi prave 50. rođendan. I ništa. A sad Dejan se zvao muški frizer i znam da dečko dobro peva. I sad oni: "Mama, imaš iznenađenje, imaš iznenađenje!", i hajde iznenađenje, ugase se sva svjetla, mene dovedu ovako pred binu, rekoh sad će iskočiti Dejan pa da on zapjeva, pa da mi to bude iznenađenje. Kad se svetla popališe, ono jedno pet-šest stripera oko mene. A ovaj, ja u šoku! Zaista sam bila u šoku. I ja pogledam sve žene ono, i sad što ja, šta ću, ma ono fino s njima, ustanem i da igram sa njima. I dok su imali svoju tu tačku, jednu-dve koliko oko mene, uz kompletnu saradnju sa mnom, je l' da, i da sednem posle toga, jer je to bilo iznenađenje između ostalih sitnih, jeste. Kad ja u neka doba pogledam, sve te žene tu, sve igraju sa njima, samo ja sedim! Da, da, svaka je bila sa mužem, podrazumeva se - rekla je i otkrila šta su za to vreme radili muževi:
Nada je istakla da sa unucima i decom ima izuzetno blizak odnos, a posebno uživa u vremenu provedenom sa njima:
- Jeste, jeste, da jako vole da dođu i ja obožavam kad mi dođu, onda je to najlepši dan kad mi dođu unuci pogotovo. I ovaj, Natalija unuka je sad velika, na četvrtoj je godini fakulteta, i kad ona kaže "Nano, je l' bi mi dala ono da obučem nešto", mojoj sreći kraja nema! Ja sam taj dan najsrećnija žena na svjetu. Tako da imam, hvala Bogu, divan odnos sa decom i mojom decom koju sam ja rodila i decom koju sam odgojila, jer znate da sam se dva puta udavala, drugi muž je imao dvoje djece, majka im je umrla, ja sam ih preuzela, uzela, poudala, izvodila i danas smo u kontaktu - priča pevačica i ističe koliko je bilo izazovno odgajati decu svog muža:
- Pa bilo je i izazovno i nije bilo lako, treba pregurati četiri puberteta pre svega. Svi su bili jedno drugom do uveta: Saška Radulović — ona se sada preziva Radulović — bila je najstarija, pa onda je išla Itana, pa onda je išao Sale, pa onda išla Maja. Tamo negde malo se smirim posle drugog, evo ga ovaj drugi i tako, četiri puberteta. Ali ovaj, kad se hoće, sve se to prebrodi - priča Nada i ističe da je to njena velika želja.
- Pa nisam samo prihvatila, ja sam insistirala na tome da muž dovede decu, da gde su ovo dvoje, neka bude još dvoje! Kako njima, tako drugima. I najbolji dokaz da ih nisam odvajala je i to danas moj odnos sa njima. I ovaj, ja sam inače bila stroga mama, da se razumemo. Četvoro je njih oko mene i ovaj, bilo je tu i anegdota i svega, ali se znalo ko je kriv, taj je dobio što je zaslužio. Savršeno me ne zanima kako se zove. I to su deca znala. To su deca shvatila i deca su se bila udružila, pa svi četvoro protiv mene! Ali izdržali su sve.
Pevačica je opisala i kako su izgledale situacije, kada se svo četvoro dece okrenu protiv nje:
Kao ose da me... kao roj osa da me napadne! Al' onda ja samo: "Bože daj mi snage, Bože daj mi snage, Bože daj mi snage!" Nema da popustim.
- Ne, ja sam uspela da odvojim estradu od kuće i od dece, od porodice, i na tome sam i Bogu dragom zahvalna i sebi verovatno. Ja u kući nisam bila Nada Obrić estradni umetnik. Ja sam u kući bila mama, i to stroga mama, komšinica, prijateljica i sve drugo, samo ne estradni umetnik. Ja ne znam da su mi bili možda na jednom koncertu u životu. U mojoj kući se nije slušala moja muzika, osim kad snimim neku ploču pa onda Bosanac... Blagoje Bosanac dođe i sad se to sluša celu noć na kasetofonu, na radiju, na svim mogućim sredstvima na kojima može da se čuje. Mislim, radili smo vrlo, vrlo ozbiljno te stvari. E tad, tad su slušali to što su slušali, i posle toga ne - rekla je ona pa objasnila:
- Ja sam njihova mama. Ja nisam njima umetnik. Ja nisam njima pevačica. Oni su slušali svoju vrstu muzike, naravno, sve što je to bilo moderno za njihovo doba, i to je to. Ja sam njima samo mama bila. A kad izađem na scenu, e onda više nisam bila mama, ništa od toga, onda sam bila suvi profesionalac, publika i ja, i tu je valjao celi svet - ispričala je Nada za Blic i istakla koliko je u to vreme bilo teško uskladiti karijeru i porodicu:
- Pa bilo je teško, naravno da je bilo teško. Sad kad bih ja rekla "Aha, nije ništa bilo teško", slagala bih. Bilo je teško, ali ja sam uspela da to organizujem, sve je stvar organizacije u stvari, a kažu za mene da sam dobar organizator. Da, ovaj, našla sam ja i ljude koji će da ih proprate i isprate i tako. Bilo je svega. Onda ne znam, nešto urade, nekad se napravim luda pa zažmurim, pa se kao iznenadim nekad, a znam... onda kad shvate da znam, onda manje toga bude i tako. Imala sam jedan odnos, moralo se znati ko je ko, ko vodu nosi. Nikad nisam bila ono drugarica sa decom i jako sam protiv tako neke teorije, jer dete ima drugova i drugarica ne može da ih nabroji, al' majka je jedna i mora imati drugi odnos prema majci nego odnos prema drugarici, je l' da? Ali sam s njima otvoreno razgovarala i o momcima i o svim dešavanjima s momcima, i šta može da se desi i šta ne daj Bože ako se desi: "Nema onda drugog i drugarice, onda sam samo ja tu, ja stojim iza" i tako dalje i tako dalje.
- Naravno, naravno. I dan-danas ja sve njihove probleme znam - rekla je i istakla da joj se unuci i unuke često poveravaju, te je otkrila i da li joj se baš uvek dopadaju njihovi emotivni izbori.
- Pa sad se desi, ali ovaj, sad ja to kažem na malo drugačiji način da se ne naljute na nanu. A iz... kažem, ma svašta sam radila. Recimo, krenulo je svašta u njihovo doba, kao što znate, u njihovo doba odrastanja, jer su neki završili fakultet... u stvari svi su... sad su unuci, Unuk završio, četvrta gimnazija, Natalija je na četvrtoj godini fakulteta, tako da ono, oni su bili mala deca. Ali sve šta se dešavalo... I u neka doba krenu ovaj izlazak svake subote na splavove, krenuše na neki splav. Odem ja na taj splav i ja vidim šta se tu dešava. I sad Itana moja, da joj je malo, i svi na fakultetu, i ja ne dam. "Ne mogu ti...", krene molba, četvrtak - plač, petak - jaukanje, subota - tek, jer subota je pa se isporazboljevaju svi subotom, da svi subotom imaju rođendan. Pa kao "Plaća se na te rođendane", kažem "Ja ću", pa kaže "Svako za sebe plaća". "A rođendan... dobro onda." I ne dam, i ne dam, i ne dam. I to se smiri u nedelju. Ponedeljak, utorak, srijeda - nastupa isto. I ja jedne subote, dolazi... i ja hoću da je pustim. Naravno da ću je odvesti, naravno da ću ja da odem po nju... al' šta se u sredini dešava, to ne znam. I tako sedim, a ona na fotelji, ja na kauču, i tačno je znala da će mi zazvoniti telefon, posle sam to skontala. "Dobar dan." "Dobar dan." "Je l' Nada Obrić?" "Izvolite." "Ovde od Itane, vaše ćerke, najbolja drugarica ta i ta, a ja sam njen tata." Ja, znate ono, presečem se, rekoh šta me čovek zove, nikad... Rekoh "Izvolite, šta nije u redu?" "Ma gospođo Obrić, jeste sve u redu, nego sam htio nešto da vas zamolim." "Recite." "Hoćete da pustite vašu ćerku s mojom ćerkom da ide u subotu na splav na rođendan?" A ja taman mislila da je pustim! Kažem: "Izvinite, gospodine, je l' se mi znamo?" Kaže on: "Pa ne znam." "A nismo se nikad čuli?" Kaže: "Nismo." "E hvala vam što ste me zvali. Prvo i osnovno da vam kažem: ja svojoj ćerki verujem mnogo više nego vama! Ja vam uopšte ne verujem! Niti znam ko ste, niti šta ste. Možda ste lopov, možda ste kockar, možda ste alkoholičar, možda ste svašta. Ja to ne znam, je l' da?" Kaže: "Pa ne znam." "Pa ko ste vi meni da ja na vašu reč pustim moje dete kad ja njoj više vjerujem? Ali ste mi pomogli zato što taman sam mislila da je pustim, e sad je neću pustiti!" A ona sedi tu. Ona je otišla... brate, popela se u sobu, nije više pitala da izađe. To je bio petak, a u subotu treba izaći, nije pitala i više me nikad nije pitala - reklla je i dodala:
Nije. Jeste, u neka doba sam ja rekla: "Što ne pitaš više za izlaske?" Pa kaže: "Ne vrijedi, vidiš, shvatila sam." Rekoh: "Spremi se sad u subotu, odvešću te, vratiću te, moramo biti stalno na liniji i ići ćeš." - čerka poverenje nikad nije izneverila:
- Ne, naravno da nije. Naravno, ni danas nisu iznevjerili. Nikad mi djeca nisu iznevjerila.
- Ma evo da vam se pohvalim, evo sad ću se pohvaliti: Jugoton mi je uradio LP ploču. Znate da se to ne radi redovno. Ne, ploče se više ne proizvode nigdje u bivšoj Jugoslaviji, proizvode se vani. U Soni... u Soniju je rađena moja ploča. Gotova je, došla je u Jugoton, sad je samo čekam u Beogradu i organizovaćemo tom prilikom promociju, da se smatrate pozvanim. Naravno da ćemo vas obavjestiti kad je to - ipak pevačica, koja se ovoj polči veoma raduje, otkriva da nema gramogon:
- Ne, ne, ne, ne. Baš smo se smijali! Znaš što ću ja, ne znam da objasnim to... Eto, vidite, ja sam mnogo čudna ovako žena, nisam ja sva svoja. Ovaj, ja se toj ploči nešto sada radujem kao da mi je prva u životu! Ni prvoj se valjda nisam toliko radovala... Nisam, nisam se radovala, uopšte nisam htela ni da je snimim. A ovoj se ploči radujem, ja to vama no mogu reći. To valjda smatram nekim specijalnim priznanjem u stvari, jer izrada ploče, kako sam sve sam ja to shvatila i razumjela, je užasno skupa i malo ljudi danas ima gramofon. To se jeste vraća u modu, ali dok se to dobro vrati u modu, da bi moju ploču slušali, Jugoton ako se na to oslonio, oni će propasti. Prema tome, oni nemaju nikakvu realnu korist od toga. Prva ja je nemam na čemu slušati, moram gdje sad gledati kakav gramofončić da kupim. Radujem se ploči, a nemam gramofon, i tako! Tako da užasno se radujem toj ploči i baš sam ponosna, ovako to shvatam i to jeste... Jedino meni su radili od narodne muzike tu ploču i za sad nemaju ni u kom drugom u planu. A uostalom, to je njihova stvar, ali eto, prva sam, pa mi je drago.
Ipak, ova vedra i nasmejana žena ne krije da ima i teške periode:
- Pa dođe. Ali je dovoljno da mi neko kaže dve lijepe reči i ja... Ja sam prošla zdravstveno, verovatno znate sve šta, ne ponovilo se nikad nikome. Mi nećemo pričati, molim vas, o tome. I mene je spasio valjda i taj moj duh i ta moja želja i ja sam jednostavno sama sebi rekla svaki put, a to mi se desilo četiri puta: "Ja moram da živim, ja moram da preživim." Uvek sam... uvek su deca bila ta, naravno, zbog kojih sam se jako borila, i onda to valjda i dragi Bog vidi, pa to tako i napravi. Otkud znam, ne znam. Rekao mi je čuveni ovaj doktor za štitnu žlezdu kad sam bila na pregledu: "Bože, u celoj svojoj karijeri nisam video tri karcinoma na tri različita mesta, nijedan ni sa jednim veze nema , a vi kao da ste oslobodili Beograd!" I onda sam ja rekla: "Doktore, morate se sa mnom družiti... mnogo ste tmurni!"
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
