Unuka Siniše Mihajlovića, Violante, proslavila je svoj peti rođendan uz raskošnu zabavu.
Porodica je ukrasila prostor pažljivo biranim detaljima u roze, lila i beloj boji.
Čitav prostor bio je dekorisan sa posebnom pažnjom, a dominirali su nežni tonovi roze, lila i bele boje. Centralni deo sale krasio je veliki personalizovani zid sa natpisom „Violante 5“, uokviren bogatim lukom od balona i simpatičnim figurama. Tik ispred nalazila se roze rođendanska torta na providnom postolju, dok je slatki sto sa poslasticama nosio ime slavljenice.
Najveće oduševljenje bez sumnje je izazvao kutak za igru. Za mališane je prip
remljen ogroman bazen ispunjen hiljadama belih i roze loptica, u koji se direktno spušta beli tobogan sa drvene kule. U bazenu je zabeležen i trenutak bezbrižne igre slavljenice i drugara.
Pored prostora za igru, u modernoj sali sa visokom drvenom tavanicom i prostranim staklenim portalima postavljen je i posebno osmišljen niski sto za decu.
Za Violantine drugare tu su bile stolice sa zečjim ušima, dok je svaki detalj na stolu pratio pažljivo izabranu pastelnu temu. Porodica Mihajlović još jednom je pokazala koliko je privržena svojoj mezimici, priredivši joj dan koji izgleda kao sa stranica najlepše dečje slikovnice.
Podsetimo, Viktorija je teško podnela smrt oca, a jednom prilikom posvetila mu je potresne reči.
" Danas, pre tri godine, moj superheroj je postao nevidljiv. Nastavljam dalje onako kako si me naučio, tata, obećavam ti. Tvoja snaga je danas postala moja. Hvala. Zauvek ", napisala je Viktorija tada.
Viktorija je bila jako vezana za oca, a dani koje je proveo u bolnici dok se borio sa opakom bolešću zauvek će joj ostati urezani.
- Sve pamtim iz ovog mesta. Pamtim miris dezinfekcionog sredstva čim bih ušla, onaj hladni miris koji mi je ostajao i napolju. Pamtim stepenice koje sam svakodnevno prelazila, jer je lift bio mračan, umoran, plašio me. Pamtim čekaonicu. Stolice od drveta koje su mi kidale kosu i ljude koji su sedeli tamo, sa tim pogledom između nade i predaje. Dovoljno je jedan pogled, u određenim mestima, da sve shvatiš o nekom. Pamtim ugao u kojem bih se presvlačila. Keceljicu, masku, navlake za obuću, skrivenu kosu. Svaki pokret bio je mali ritual pre nego što bih došla do tebe - napisala je tada na Instagramu i dodala:
- Pamtim prozor sa kojeg si mi se javljao, uvek zatvoren. Dvoje vrata tvoje sobe: otvoriti prva, zatvoriti, čekati, i tek onda ući zaista. Televizor uvek upaljen. Sendviče sa mortadelom iz bara u drugom paviljonu. I onda mi. Naši trenuci, oni koje nikome ne pričam, koje čuvam kao krhke i dragocene stvari. Jer čak i na tako teškom, surovom mestu, uspeli smo da živimo nešto lepo . I to mi niko ne može oduzeti. Sve pamtim iz ovog mesta. I tako je dobro. Ne želim da zaboravim ništa od tebe. Sve što je bilo tvoje, sve što govori o tebi, želim da nosim sa sobom, zauvek.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
