Branka Pujić razmišlja o tome da se oproba u režiji, ali ne otkriva mnogo dok ideje ne budu spremne.
Porodica joj je veoma važna, posebno ističe profesionalnost ćerke Anđel.
Branka Pujić decenijama je jedno od prepoznatljivih lica domaće glumačke scene, ali je tokom karijere izgradila i važnu pedagošku ulogu. Ipak, najdraža joj je uloga bake.
Na 39. Filmskom festivalu u Herceg Novom ovog puta našla se u žiriju studentskog filma, gde je, kako kaže, ponovo imala priliku da posmatra mlade ljude koji tek grade svoj umetnički put.
Kada govori o onome što je danas najviše raduje u glumačkom poslu, Branka ne može da izdvoji samo jednu stvar. Za nju su podjednako važni dobar tekst, dobra uloga, ali i ljudi sa kojima radi.
- Sva tri segmenta su važna. Lepo je kada je dobra ekipa i kada se ceo proces prođe na najlepši mogući način. Nisam osoba koja ulazi u nečije konflikte, ali osećam energiju kada je sve puno dobrohotnosti, kada se lagano organizuje i radi. Kada je nešto napeto, pod pritiskom, to mi više nije prijatno.
Branka danas posebno ceni mirnu i kreativnu atmosferu na setu.
- Život je kratak i ne treba da gubimo vreme na nešto što nas ne ispunjava i što nam nije pokretač ni okidač za nešto, nego nas ometa u stvaralaštvu i u postavljanju lepih ljudskih odnosa. Važno je kada je tekst izuzetno dobar, jer je to osnova svega, i lepo je kada je uloga dobra. Mada sam mnogo puta dobila uloge koje same po sebi nisu odmah bile nešto za šta kažeš: “Ovo je sjajno”. Ali uspela sam da se potrudim i da domislim kako bi ta uloga bila što interesantnija, lepša i izazovnija. Naravno, bolje je kada odmah dobiješ nešto dobro, pa onda nadograđuješ na tu ozbiljnu osnovu, ali može i da se napravi. Imam iskustva sa tim.
Ocenjivanje radova joj danas, posle mnogo godina provedenih na fakultetu, više nije teško, ali mu i dalje pristupa veoma odgovorno.
- Tokom svih ovih godina koje sam provela na fakultetu, ocenjujući na neki način rad studenata, naučila sam da to radim relativno s lakoćom, ali vrlo odgovorno. Mislim da je važno biti praktičan. . Bez obzira na to da li su ocene nekad niže ili više nego što su oni očekivali, ja im uvek objasnim koji je kriterijum. Važno je kolikoi smo pomak napravili, koliko je neka vrsta komunikacije karakteristična za studenta, koliko je napredovao u odnosu na svoj početak, šta ga stimuliše, a šta opominje - priča za “Blic” Branka Pujić.
Priznaje da joj je u početku bilo mnogo teže da daje ocene mladim kolegama, ali je vremenom pronašla pravi način.
- Na početku mi je bilo dosta teško, a sada, kada ocenjujem ove divne mlade ljude i na neki način vrednujem njihov rad, mnogo sam stabilnija u tome. Ja sam jako dobronamerna osoba.
Pored glume i pedagogije, Branka već neko vreme razmišlja i o tome da se oproba u režiji. Ne želi, međutim, da otkriva mnogo dok ideja ne dobije konkretniji oblik.
- Imala sam nekih iskustava, radila sam muziku i takođe sa decom, ali sada razmišljam da se upustim malo i u režiju. Bolje je ništa ne pričati unapred. Svaka ideja dok se ne ostvari samo je iluzija . Ne bih sada ništa otkrivala, ali razmišljam o tome i mislim da bih mogla lako da se upustim u taj posao.
Jedan od najvažnijih delova njenog života svakako je porodica. Njena ćerka Anđela već dve decenije gradi sopstvenu glumačku karijeru, a Branka sa ponosom govori o njenom radu i profesionalnom odnosu. Na pitanje da li bi volela da ponovo rade zajedno, možda čak kao porodica, ona, suprug Dragan i ćerka Anđela, Branka ne krije osmeh.
- Volela bih, naravno. Šta mi je lepše nego da provodim vreme sa svojim detetom i svojim mužem? Mi smo već radili zajedno, kada smo radili “Švindleri”, bio je to projekat na kojem smo se porodično okupili. To nam je bio jako lep proces, baš smo uživali. Verujem da bi nam opet neki takav izazov dobro došao, samo da sada bude nešto drugačije.
Branka posebno ističe koliko poštuje profesionalnost Anđele i Dragana.
- Oni su stvarno veliki profesionalci, izuzetno su posvećeni svom poslu. To jako poštujem. Nisu “tapšači” koji će samo govoriti ono što želite da čujete, već su, u najboljem smislu, kritični prema onome što radimo i pokušavaju da naprave da sve bude što bolje. Volim i verujem u njihov sud. Imam poverenje u njih kao u partnere i kao u nekoga ko bi mi dao dobru ideju da se uključim.
Branka je tokom karijere često bila primećivana i zbog svog izgleda i harizme. Međutim, danas, kada pogleda unazad, ne smatra da je lepota bila ono što je najviše odredilo njen put.
- Neke stvari dobiješ rođenjem i one ne zavise od nas. Prosto je tako. Ja sam dobila izgled kakav jeste, ali ono što je bitnije jeste to što sam izuzetno vredna osoba i mnogo sam radila na sebi.
Kako kaže, nikada nije svoju lepotu doživljavala kao posebnu zaslugu.
- Kada razmišljam o tome, nekadašnja lepota je nešto što se dobija rođenjem. To nisam zaslužila svojim radom i nikada to nisam stavljala kao neku svoju posebnu vrednost. Nikada nisam previše razmišljala o sebi na taj način. Ni sada se ne gledam u ogledalo i ne mislim nešto posebno o sebi. Nemam taj mladalački odnos prema sebi da se toliko “ložim”, jer nema razloga.
Ono na šta je mnogo ponosnija jeste rad na sebi, obrazovanje i želja da stalno nešto novo nauči.
- Mnogo volim da učim. Mnogo sam u životu čitala, radila na sebi i pokušavala da budem što bolja. To je ono što mislim da je moja zasluga i čime se ponosim.
Upravo zato joj je bilo važno kada su reditelji i autori umeli da prepoznaju njen glumački potencijal i da je ne zarobe u stereotipne uloge.
- Veliko mi je zadovoljstvo kada ljudi prepoznaju moj glumački dar i ono što bih sve mogla, kada me ne stavljaju u kavez. Neki su se, ipak, povodili samo izgledom, pa sam kao mlada dobijala neke zavodničke uloge. A ja mislim da to nije inspirativno. Zavodništvo može lako, ali to nije izazov. Mnogo je veći izazov dobiti nešto karakterno, neki lik koji je uzbudljiv.
- To je bilo nešto potpuno drugačije od mene. Mislim da mi godine sada donose neke ponude koje su mi drage, koje su mi izazov i gde mogu da pokažem nešto što nije samo ono pojavno, nešto što na prvu loptu nosim u sebi, nego da vidimo šta tu sve ima.
Ipak, od svih uloga koje je život doneo, ona koju danas posebno izdvaja jeste uloga bake. Branka je nedavno dobila unuka Luku, a o njemu govori sa posebnom nežnošću.
- Ja sam najsrećnija baba na svetu. To mi je najbolja uloga. On mi je sada centar sveta.
Sa osmehom priča koliko joj je dolazak unuka promenio svakodnevicu i doneo novu energiju.
- Ta povezanost i ta neka zaokružena celina koja dođe kada se to desi... Ovo je najbolji eliksir za sve. To je jedna ozbiljna energetska injekcija, u smislu da sve nekako dobije neku celinu i zaokruženi smisao.
- On je bezgrešan, jedan namazanko, sladak, umiljat i pametan. Samo jurim za njim. Osećaj je neverovatan. To je nešto što mi je stvarno obogatilo život i dalo mu vrhunski smisao koji mi je jako drag. Nadam se da će ih biti još, ne samo jedno, nego možda i više.
A koliko je baka Branka već povezana sa svojim unukom, najbolje pokazuje simpatična situacija koju opisuje.
- Vratio me je u mladost, ali ja njega osećam. Ima hiljadu kamenčića u moru, onih na plaži, a kada mi on pokaže prstićem iz daljine, ja tačno znam koji kamenčić moj unuk želi i sama mu ga podignem.
Kada upoređuje Luku sa Anđelom iz vremena kada je bila mala, Branka odmah prepoznaje sličnosti.
- Dosta liči na nju. To je neka neverovatna harizma, šarm, to te odmah zgrabi i pokaže. Ti ne možeš da ga ne gledaš. Tako je isto i ona bila. Ja sam bila potpuno opčinjena njom. Uvek mi je bila jako interesantna. Vreme mi je bilo ispunjeno njom, jer je stvarno bila beskrajno šarmantna i imala je neku svoju priču.
- Luka dosta liči na nju, ali ima i Mišinih osobina. Brz je, snažan, pametan, namazan, leti svuda. Povezao je Anđelinu prirodu i mišljenje i to je toliko lepo. Kada vidiš kako genetika radi i kako radi lepe stvari, stvarno uživaš. Nadam se da će biti i jedna seka. Evo, naručujem seku i batu odjednom. (smeh)
Branka se osvrće i na svoju dugu karijeru. Pred njom su četiri decenije glumačkog rada, ali i tri decenije pedagoške karijere. Na pitanje da li će jubilej obeležiti, ostavlja mogućnost da bi mogla da ga pretvori u nešto posebno.
- Vrlo ću porazmisliti o tome. Mislim da bi bilo lepo. Možda bih mogla i da povežem sve to u jedan projekat i da na neki način obeležim. Razmisliću. Hvala na podsetniku - zaključuje Branka Pujić.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
