Slobodan Ćustić je već decenijama poznat glumac, a u seriji "Igra sudbine" mu uloga Vukašina postaje sve zanimljivija zbog novih, dinamičnih situacija.
Iako je penzionisan, nastavlja da glumi, a dobar odnos i uzajamno poštovanje smatra receptom za uspešan brak i sreću.
Slobodan Ćustić već decenijama važi za glumca koji svojim ulogama daje posebnu težinu, a publika ga poslednjih godina rado prati i kao Vukašina u popularnoj seriji „Igra sudbine“.
Iako iza sebe ima ogroman broj epizoda, priznaje da se nije umorio od lika koji tumači. Naprotiv, kaže da mu je sve zanimljivije, posebno sada kada se pred Vukašinom otvaraju nove i dinamičnije situacije.
Na pitanje šta publiku očekuje u novim epizodama desete sezone koja se prikazuje na Prvoj, Ćustić ostaje zagonetan. Ne želi da otkriva detalje radnje, ali priznaje da će njegov lik biti drugačiji.
- Ne smem da vam odgovorim, jer je to poslovna tajna. Nisam potpisao ugovor u kom piše da to ne smem da kažem, ali sam dao reč. A moja reč je mnogo jača od pi*ljivog ugovora - kaže za “Blic” kroz osmeh Slobodan Ćustić .
Na pitanje da li će Vukašin možda preći na drugu stranu zakona, glumac ostavlja prostor za iznenađenje.
- Ne verujem. Možda. Ne, nemoguće. A opet, takav je život. Ali Vukašin će biti vrlo dinamičan, biće dinamičnije situacije i to mi se, uglavnom, dopada. Biće drugačije.
Iako je reč o televizijskom liku, Ćustić priznaje da između njega i Vukašina ipak postoji jedna važna sličnost, obojica su uporni. Ipak, kada je reč o odnosu prema ljudima, glumac kaže da se od svog junaka razlikuje.
- Obojica smo uporni. E sad, ja imam malo drugačiji pristup što se tiče odnosa sa ljudima. Kada treba nekoga da navedem da nešto uradi, ne volim prisilu ni na koji način. Jedino, kada je u pitanju nečiji život, tu sam spreman da uradim čak i nešto što inače ne bih uradio. Važniji je život nekog čoveka nego neki princip.
Posle toliko godina rada, teško je iznenaditi glumca poput Ćustića. Ipak, postoji nešto što bi i danas moglo da ga oduševi, a to je dobar reditelj. Upravo o položaju reditelja i načinu na koji se danas stvaraju televizijski projekti govori bez zadrške.
- Može da me iznenadi dobar reditelj, jer su kolege koje se bave režijom gurnute na margine svog posla, svog rada, onoga što su učili, onoga čemu streme, zarad kvantiteta. Da se što pre uradi nešto.
Slikovito objašnjava sa kakvim se problemima, po njegovom mišljenju, reditelji suočavaju.
- Režiser se odjedanput nađe u nekom kazanu i kažu mu da od tog kazana treba da napravi jednu lepu keramičku tepsiju. I sad, kako on to da uradi? Kada mu nisu dali ništa osim gomile stvari koje su mu potpuno nepotrebne i bez kojih bi verovatno bolje radio. Ograničena mu je mašta, sposobnost... Ja njih ne sažaljevam, nego ih potpuno razumem.
Zato posebno obraduje kada naiđe na mladog reditelja koji zna svoj posao.
- Kada naiđe neki mladi reditelj, ja se oduševim. Ali sada nam dolaze na naplatu one veze i poznanstva po kojima su neki mladi ljudi koji su želeli da upišu režiju, i smatrali da im je to životno opredeljenje, uspeli da uđu u taj posao. A u stvari je to nekada samo bio jedan trenutak slabosti. I tu su im najviše pomogli oni koji ih najviše vole, a to su roditelji. Niko ne može da upropasti dete kao roditelj - smatra on.
Kada naiđe na mladog čoveka koji zaista zna svoj posao, Ćustić kaže da mu bez razmišljanja pruža podršku.
- Kada naiđem na nekog mladog čoveka koji odlično zna svoj posao, ja se oduševim i uz njega sam, navijam i pomažem mu koliko god je to moguće.
Iako je iza njega više decenija karijere, na pitanje da li se umorio od „Igre sudbine“, odgovara kratko i jasno da nije.
- Ne, nisam se umorio. I osećam se sve bolje i kvalitetnije. Jer držati čvrsto jedan običan lik koji se samo bavi svojim poslom, držati ga kroz 1.900 i nešto epizoda, a da ne bude dosadan, to je već nešto.
Popularnost Vukašina oseća i van televizijskog ekrana. Ćustić je otvorio naloge na društvenim mrežama, iako, kako kaže, prvobitno nije planirao da bude toliko prisutan na njima.
- Stižem i na Instagram i na Fejsbuk i na sve te društvene mreže gde sam otvorio naloge kao javna ličnost, mada nije trebalo. Stižu mi pitanja i molbe da se što pre vratim, jer me nema u ovom letnjem specijalu. Pa nema me, ali sada će me biti.
Iza kamera, međutim, Slobodan nema mnogo vremena za odmor. Sa suprugom Jelenom, koja je mlađa od njega 23 godine, ima četvoro dece Vasilija Vida, Tanasija, Zariju i Ozrena. Pored njih, glumac iz prvog braka ima još dva sina, Nikolu i Ljubomira. Kada ga pitamo kakav je suprug i otac kada se kamere ugase, odgovara u svom stilu:
Ipak, umor ga ne sprečava da bude aktivno uključen u porodični život. Kako kaže, njihova deca nemaju bake i deke koji mogu svakodnevno da uskoče i pomognu, pa su on i Jelena prinuđeni da sami organizuju sve obaveze.
- Naša deca, Jelenina i moja, nemaju ni babu ni dedu. Imamo dedu, Jeleninog tatu, ali on živi oko 100 kilometara od nas, u Banatskoj Dubici. Dok se on dogega do nas, prođe ta situacija. Najviše nam pomogne preko leta, kada idemo na more, pa on dođe da čuva kuću.
Iako oboje imaju mnogo obaveza, Ćustić kaže da uspevaju da drže sve pod kontrolom.
- Jelena i ja imamo strašno mnogo obaveza, ali zato imamo i mnogo energije. Kontrolišemo situaciju i obožavamo našu decu.
Njegova supruga Jelena je psihoterapeutkinja, ali Slobodan skromno kaže da nema mnogo veze sa njenim poslom. Njegova pomoć ogleda se u svakodnevnim stvarima, ručku, deci i kući.
- Nemam ja veze sa njenim poslom. Moje je samo da, ukoliko ona ima previše klijenata, skuvam ručak, razvezem decu, odem po decu.
- Kako teško? Ja to volim. Živeo sam 30 godina sam. Ne volim da jedem po kafanama. Kada umem sam sebi da spremim, onda mi to nije teško.
Pre nekoliko dana je na društvenim mrežama obeležio 18 godina srećnog braka sa Jelenom . Za Ćustića je recept za dobar brak prilično jednostavan, ali podrazumeva međusobno poštovanje i poverenje.
- Prvo treba da budu muškarac i žena. To je pod broj jedan. Pod broj dva, da se oni izuzetno poštuju. Da se vole, da imaju poverenje jedno u drugo. I ako im je Bog odredio da imaju i decu, a deca su jezgro oko koga roditelji treba da se druže, da se prikupe, da se sklone, da naprave sklonište od ružnih stvari iz života.
Jelena često ističe da ima najdivnijeg supruga, a kada mu kažemo da ga je upravo tako opisala, Ćustić se duhovito nadovezuje.
Kada čuje da je reč o „jednom zgodnom glumcu“, nasmeje se i priznaje da o tome nikada nije mnogo razmišljao. Ali jedno zna da posle 18 godina zajedničkog života, ništa ne bi menjao.
- Nije to malo. Sad smo postali punoletni kao bračni par. Ne bih je menjao i opet bih se oženio njom.
A kada se priseti prvog susreta sa Jelenom, priznaje da nije odmah znao da je pred njim žena njegovog života.
- Kada sam je ugledao, priznajem da nisam mogao da prestanem da je gledam.
Kada je reč o deci, poslednja reč, priznaje, ipak pripada Jeleni.
- Ja sam malo krući, tvrđi, možda zbog fonda godina i iskustva koje vučem za sobom, kao posmatrač i degustator. Jelena je dosta mlađa, pa nije imala tu priliku da to doživi. Ali će doživeti jednog dana. Nadam se da ću biti tu.
Ćustić pritom ne krije da veruje u to da čovek treba da učini sve što je do njega, ali da postoje stvari koje ipak nisu u našim rukama.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
