Dejan Lutkić tumači glavnu ulogu reditelja u predstavi "Kauboji", koja kroz priču o amaterskoj trupi ispituje lične sudbine i promene koje donosi umetnost.
Lutkić izražava sumnju da veštačka inteligencija može zameniti glumačku emociju
Dejan Lutkić iza sebe ima bogatu glumačku karijeru, brojne televizijske i pozorišne uloge, ali i iskustvo u producentskom radu. Iako ga publika najčešće prepoznaje kao glumca, novi pozorišni izazov donosi mu i drugačiju perspektivu.
U predstavi „Kauboji“ tumači reditelja koji sa grupom amatera kreće u neobičnu pozorišnu avanturu. Upravo ova priča o ljudima, njihovim sudbinama i promenama koje umetnost može da pokrene bila je povod za intervju u kojem je Lutkić govorio o glumačkoj profesiji, kolegama, veštačkoj inteligenciji, ali i o supruzi i dvema ćerkama koje su njegov najveći ponos.
Predstava “Kauboji” je nastala po tekstu Saše Anušića, hrvatskog pisca, glumca i reditelja koji više nije među živima. Iako naslov asocira na kauboje, priča zapravo ide mnogo dalje od toga. U njenom središtu nalaze se ljudi, njihove sudbine, želje i potreba da u životu naprave neki novi korak.
- Ona suštinski ima samo formalne veze sa kaubojima, ali je u osnovi jedna divna, ljudska i topla priča. Sve počinje rečenicom:”Želeo bih da vam ispričam priču o nežnosti”. A sve je počelo audicijom. Ljudi dolaze na tu audiciju i ispostavlja se da su to osobe koje zaista žele nešto da urade u životu, da naprave neki pomak. Na kraju shvatite da uopšte nije važno da li će se ta predstava igrati sto godina ili ne. Mnogo je važnije šta se dogodilo sa sudbinama ljudi koji su tokom rada na njoj potpuno promenili svoj život nabolje - priča za “Blic” Dejan Lutkić .
Posebno mu je prijao rad sa mlađim kolegama, jer, kako priznaje, u poslednje vreme nije često imao priliku da radi u takvom sastavu. Ističe da se među njima stvorila dobra energija, a veliku ulogu u tome imala je i rediteljka Đurđa Tešić.
- Skoro nisam radio sa toliko mladih ljudi. Sklopila se neka posebna energija i to je, zapravo, bilo najvažnije. Đurđa Tešić je uspela da nas dobro uklopi. Kroz karijeru sam često slušao da je dobra podela 50 odsto posla, a sada sam se uverio da je to zaista tako - kaže glumac.
Iako naslov predstave može da zavara, Lutkić posebno naglašava da „Kauboji“ nisu namenjeni deci. Naprotiv, reč je o komadu Večernje scene “Boško Buha”, sa sadržajem i situacijama koje najmlađi gledaoci ne mogu u potpunosti da razumeju.
- Ovo uopšte nije predstava za decu. Ovom prilikom zaista apelujem na roditelje da ne dovode malu decu. Postoje i trenuci koje deca jednostavno ne mogu da razumeju, jer nemaju dovoljno životnog iskustva i nisu dovoljno zrela da ih prihvate. Nikada nisam voleo kada ambiciozni roditelji dovode decu na sadržaje koje ona ne mogu da razumeju. Mislim da ih ne treba izlagati tome - objašnjava Lutkić.
Govoreći o pozorištu za najmlađe, prisetio se i perioda kada je i sam igrao takve predstave. Danas već duže vreme nije deo tog sveta, ali smatra da je rad sa decom izuzetno važan za svakog glumca, naročito na početku karijere.
- Imao sam jednu ozbiljno veliku pauzu u pozorištu, jer sam snimao i bavio se nekim drugim stvarima. Već dugo ne igram predstave za decu, ali sam siguran da je onima koji to rade to veliki izazov. Svakom mladom glumcu bih preporučio da se trudi isto kao kada igra predstavu za odrasle. To nije ispod časti, naprotiv, užasno je važno. Morate da imate na umu da se tako obrazuje pozorišna publika. Ako je izneverite dok je mala, kako očekujete da vam veruje kada odraste? - ističe on.
Publika ga pamti i po seriji „Zbornica“, u kojoj je učestvovao i kao jedan od autora, zajedno sa Nebojšom Ciletom Ilićem i Vladimirom Đurđevićem. Iako su snimljene čak tri sezone, gledaoci su do sada imali priliku da vide samo prvu. Serija je naišla na lep prijem, posebno među ljudima koji rade u prosveti, a Lutkić ne krije da mu je bilo važno da priča o svakodnevici nastavnika bude iskrena i duhovita, bez preterivanja i vređanja bilo koga.
- Veoma lepo je primljena kod gledalaca i to nam je svima bilo jako drago. Zaista smo se trudili da budemo realni i da na duhovit način opišemo svakodnevne muke ljudi koji rade u školama, nastavnika i profesora. Čak su nam i sami nastavnici govorili da nismo preterali, već da smo mogli još više da pokažemo kako stvari zaista izgledaju. Nebojša Cile Ilić, Vladimir Đurđević i ja iskoristili smo neka svoja iskustva iz škole, kao i ono što su naša deca doživela tokom školovanja, i na osnovu toga napravili jednu lepu priču. Uživali smo dok smo radili - otkriva glumac.
Ipak, pitanje zbog čega preostale dve sezone još nisu emitovane nije u njegovoj nadležnosti.
- Zašto te dve sezone još nisu puštene, zaista nije pitanje za mene. One su predate, a poslednja sezona je predata pre dve godine. Za to postoji druga adresa - kaže Lutkić.
Tokom razgovora dotakli smo se i glumačke dikcije, koja je jedna od njegovih prepoznatljivih profesionalnih odlika. Kada mu se pomenu velika glumačka imena poput Petra Banićevića, Petra Kralja i Miloša Žutića, sa kojima se poredi u tom segmentu, Lutkić ne krije poštovanje prema generaciji umetnika od kojih se, kako kaže, moglo mnogo naučiti.
- Imao sam čast da neke od tih ljudi lično poznajem, a sa nekima sam i radio. Mišu Žutića sam poznavao, ali, nažalost, nisam imao priliku da radim sa njim. Prerano je otišao. Petra Banićevića nisam poznavao lično, dok sam Peru Kralja poznavao i radili smo zajedno nekoliko stvari. To su ljudi od kojih samo možete da učite. Jednog dana sebi dozvolite da govorite o tome kako ste imali privilegiju da radite sa takvim umetnicima - kaže Lutkić.
Smatra da je nekada glumačka veština imala drugačiji prostor i da se mnogo više cenila posvećenost zanatu. Danas, u vremenu brzine i tehnologije, sve se, prema njegovim rečima, odvija mnogo brže, bez strpljenja i iščekivanja.
- To je bilo neko vreme kada su se takve glumačke veštine izuzetno cenile i kada su velike glumačke ličnosti imale ozbiljan prostor. Mi danas živimo u vremenu koje je brzo, u vremenu veštačke inteligencije, u kojem sve mora da bude instant, bez strpljenja i iščekivanja. Pomalo mi je krivo što nisam živeo u vremenu kada si mogao da radiš neke stvari koje su glumački posao podizale na viši nivo - iskren je glumac.
Upravo veštačka inteligencija otvorila je i pitanje da li tehnologija jednog dana može da zameni glumca, njegovu emociju i empatiju koju prenosi publici. Lutkić u to ne veruje, a prema njenoj sve široj primeni ima prilično rezervisan stav.
- Još uvek ne može. Smatram da veštačku inteligenciju ne treba koristiti ni za pisanje scenarija ni za CGI u snimanju. Nadam se da nikada neće doći do nivoa na kojem može sve da zameni, jer zaista ne znam u kom pravcu idemo kao svet. Čemu to služi i čemu mi onda služimo kao ljudi? Možda treba da razmislimo o tome. Možda je to neka kazna zbog toga što smo postali toliko bahati, bez osećaja i bez trunke empatije prema drugima, jer razmišljamo samo o sebi i novcu - smatra Lutkić.
Iako je jedno vreme bio udaljen od pozorišta, poslednjih meseci ponovo ima razloga za zadovoljstvo. Pored „Kauboja“, igra i u predstavi „Kaži Dragička“. Predstava je naišla na veliko interesovanje publike, a Lutkić posebno ističe radost koju oseća kada izlazi na scenu.
- Uvek imam svašta nešto u planu, ali nešto trenutno snimam, a igram i predstave. Nedavno smo imali premijeru “Kaži Dragička”, u kojoj igram sa Anicom Dobrom i Zoranom Cvijanovićem. Nikola Kojo je režirao i sve predstave u kojima igramo su rasprodate. To je zaista divno iskustvo. Juče smo Cvija i ja razgovarali o tome koliko je lepo kada imaš radost da dođeš na predstavu. Bez obzira na sve što se dogodilo tokom prethodnog dana, imaš osmeh i lep osećaj kada dolaziš da igraš, a nakon predstave taj osećaj je još lepši - priča on.
Za Nikolu Koju ima samo reči hvale, a njihovu saradnju opisuje kao sjajno iskustvo, pre svega zbog njegovog osećaja za glumu i umetničkog ukusa.
- Nikola je divan reditelj. On je pre svega glumac i ima fantastičan osećaj, ima ukus. Užasno je važno da čovek koji je na sceni i koji je preko puta vas kao reditelj ima ukus, jer je previše neukusa oko nas. Naravno, imali smo i konstruktivne rasprave oko mnogo stvari koje smo zajedno rešavali, ali to su bila zaista divna iskustva. Sjajno je raditi sa njim - kaže Lutkić.
Na prvi pogled, Dejan Lutkić mnogima deluje kao ozbiljan čovek, dok ga prijatelji opisuju kao nekoga ko je često nasmejan i voli da se šali. Glumac je svestan da ljudi o njemu imaju različite predstave, ali ne smatra da je potrebno da ih razuverava. Kaže da jednostavno ne voli da se smeje bez razloga, naročito kada govori o ozbiljnim temama.
- Ne volim da se smejem bez razloga. Svestan sam da mnogo ljudi misli da je to neka moja maska koju namestim kada stanem ispred kamere, na scenu ili kada javno govorim. Ali ako pričamo o ozbiljnim stvarima, onda je malo glupo da se smejem kao neka dvorska luda, bez ikakvog razloga. To mi uopšte ne smeta. Ljudi će formirati mišljenje o vama iz svog ugla i odlučiće šta žele da misle. I to je sasvim u redu - kaže glumac.
Ipak, kada je reč o njegovom privatnom svetu, najvažnije mesto zauzimaju supruga i dve ćerke. Ponosan je na njih, ali ne želi unapred da govori o tome koliko su uspešne, jer smatra da će vreme pokazati kakav su put izabrale. Ono što mu je posebno važno jeste da su obe, kako kaže, ostale verne pravim životnim vrednostima.
- Da li mogu time da se pohvalim, to će život pokazati jednog dana. Ali lep je osećaj zbog njih dve, jer se zaista trude da u svakom trenutku svog života ostanu na strani pravih vrednosti. Moja supruga i ja smo se trudili da im damo prave smernice za život. Nadam se da će se to jednog dana pokazati kroz njihov život. Mi smo svoje što se toga tiče završili. One imaju 24 i 21 godinu. Šta smo uradili, uradili smo - zaključuje Dejan Lutkić.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
