Sergej Pajić je započeo muzičku karijeru sa deset godina i rano se suočio sa izazovima života pod prismotrom javnosti
Popularnost mu je donela mnogo lažnih prijatelja i razna negativna iskustva, zbog čega je kasnije naučio da razlikuje prave ljude u svom okruženju
Sergej Pajić imao je svega deset godina kada je prvi put stao pred kamere. Ono što mu je tada delovalo kao igra i prirodan nastavak ljubavi prema muzici, kasnije je dobilo i mnogo ozbiljniju stranu - popularnost, komentare javnosti, pogrešne ljude i trenutke u kojima je, kako sam priznaje, morao da "lupi glavom o zid" da bi neke stvari shvatio.
Povod da se ova tema otvori bila je vest o smrti Preslija Gerbera, 27-godišnjeg sina slavne manekenke Sindi Kraford i biznismena Randea Gerbera, koji je i sam gradio karijeru modela. Gerber je preminuo 20. septembra u Kaliforniji, a zvaničan uzrok njegove smrti još nije utvrđen.
Iako ga je šira publika upoznala veoma mladog, Sergej kaže da je pred kamere stao još sa deset godina, kada je počeo da nastupa na dečjim festivalima. O tom periodu danas govori i u dokumentarcu koji priprema.
- Trenutno sam u Banjaluci, i baš se bavim tom temom iz svog nekog ugla, jer sam ja prvi put sa 10 godina izašao pred kamere. Tada su počeli ti dečiji festivali, i od tad sam faktički pred kamerama. I baš sam u dokumentarcu koji spremam, koji obrađuje tu temu i moje mišljenje o tome, rekao - da mi je neko rekao šta me sve čeka u šou-biznisu, možda bih tad i dvaput razmislio da li da izađem - priznao je Sergej.
U tim godinama, kaže, sve je doživljavao kao igru. Muzika je bila ono što ga je vodilo, dok o svemu što ide uz javni posao nije ni mogao mnogo da razmišlja. Tek kako je odrastao, postajalo mu je jasnije da karijera ne podrazumeva samo pesme, nastupe i kamere.
Sa većom popularnošću došao je i mnogo veći broj ljudi oko njega. Tek kasnije je, kaže, počeo da razlikuje one koji su zaista tu zbog njega od onih koje privlači trenutak u kojem je neko poznat i uspešan.
- Kad sam bio mali, to mi je sve bila igra i bila je stvarno samo muzika. I onda, kako su godine prolazile, kako sam ulazio više u ovaj svet, shvatio sam da to nije samo muzika, nego da je još hiljadu stvari uz to - i spletke . Kad dođeš do neke popularnosti velike, kad si mlad, nekako si svima odmah dobar i svi hoće da budu s tobom, a u stvari to ništa nije stvarno. I sve je prolazno i ti imaš osećaj da imaš neke prijatelje, a nemaš ih, i onda kad se tako desi neki raskol, ti budeš tužan. I to je na mene uticalo - ispričao je.
Kada govori o neprijatnim stranama života pred očima javnosti, Sergej ne izdvaja jedan incident. Za njega je mnogo veći problem bio to što je u jednom trenutku otvorio vrata privatnog života više nego što danas smatra da je trebalo. A ta odluka, kako kaže, nije uticala samo na njega. Deo javnosti postali su samom tim i njegovi roditelji, brat i sestre, iako oni takav život nisu birali.
- Niko od njih to nije hteo. Njima je to svima bilo novo, kao i meni. Ali dobro, vremenom sve to prođe, ako imaš pravu podršku porodice i ako se ne zadržavaš dugo u lošim društvima. A loša društva u ovom svetu su neminovna . S tim svetom ide loše društvo, ali mislim da je moguće da izađeš na pravi put uz podršku pravih prijatelja i svoje porodice - rekao je Sergej.
Upravo je porodica, kaže, bila važan oslonac, iako u jednom periodu nije želeo da čuje sve što su mu najbliži govorili. Bez pokušaja da taj deo svog odrastanja ulepša, Sergej priznaje da ga je popularnost ponela i da je u jednom trenutku verovao da upravo on najbolje zna šta treba da radi.
- Kad dođeš do velike popularnosti mlad, tebi se naduje glava, da si ti najbolji, da si ti najpametniji, i onda ti u nekim momentima i ne slušaš svoju porodicu, ne budeš tu za njih, i možda ih na neki način i povrediš. Što sam i ja isto radio kad sam došao do pika svoje popularnosti, jer sam mislio: "Ma šta oni znaju, ja sam taj, evo šta sam ja napravio". Moj tata, on je mene savetovao, savetovao, savetovao, do jednog momenta, kad je video da ja njega slušam, ali ga ne čujem . Nikad nije odustao od mene, ali je rekao: "On to mora da prođe, jednostavno, to je njegov put, on mora da lupi glavom o zid". I onda sam ja lupio glavom o zid i vratio se, i onda sam normalan, donekle . Moralo je - rekao je.
Sergej ne krije da su ga negativne poruke ranije pogađale. Štaviše, ne veruje ni u čestu tvrdnju javnih ličnosti da komentare jednostavno ne čitaju.
- Svi muzičari i influenseri uvek će biti: "ma ja to ne čitam", "ma mene to ne zanima". To je 100% fejk. Činjenica je da svi čitaju komentare i da sve na neki način to gađa . Mene, iskreno, pre znalo je pogoditi kad neki hejt komentar pročitam o sebi. Ali šta radim sad? Ja sad odgovaram na sve komentare, i pozitivne i negativne, ali najviše volim odgovarati na negativne komentare. Pre me je pogađalo, a sad, iskreno, ne, meni je to sad smešno - ispričao je.
Posle svega što je prošao, Sergej ipak ne kaže da bi detetu jednog dana zabranio da rano krene njegovim stopama. Ni njegovi roditelji njemu nisu "skratili krila", a muziku i dalje opisuje kao svoj život. Ipak, kada zamišlja budućnost svoje porodice, jedna stvar je potpuno drugačija - voleo bi da njegova deca odrastaju što dalje od pritiska društvenih mreža.
- Ja bih voleo da napravim toliko love da mogu negde da se preselim, da izbrišem sve društvene mreže . I da moji klinci uopšte nemaju ni društvene mreže, nego da žive u nekim totalno drugim životom. To je neka moja zamisao u mojoj glavi - zaključio je Sergej Pajić za Blic televiziju.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
