U emotivnoj poruci se oprostila od ljudi sa kojima je delila ovo iskustvo, ističući koliko su se zbližili tokom putovanja.
Tokom prve polovine puta, sumnjala je u svrhu svog odlaska, ali je kasnije shvatila da nije došla slučajno i da je stekla važne životne poruke.
Pevačica Marija Šerifović završila je svoj boravak na Baliju, gde je otputovala sa drugaricom Jovanom radi posebnog zadatka. Nakon vremena provedenog daleko od doma, svog sina Maria i majke, pevačica se emotivnim rečima oprostila od grupe ljudi sa kojom je delila ovo nesvakidašnje iskustvo.
Osvrćući se na početak puta i odnose koje je izgradila sa saputnicima, Marija je napisala:
Govoreći o ličnom preispitivanju i spoznajama do kojih je došla tokom boravka na egzotičnoj destinaciji, istakla je da je shvatila dublji smisao svog odlaska:
„A ja… Negde na polovini ovog putovanja bila sam sigurna da sam dosla bez razloga. Pitala sam se sta ja trazim ovde. Sta je to sto treba da razumem, a vec nisam razumela? Sta je to sto treba da naucim, a zivot me vec nije naucio? Danas znam da nisam dosla slucajno. Odlazim sa porukama koje nikada nisu bile jasnije. I sa jednim neobicnim osecajem da se u meni nesto pomerilo. Tiho i bez velike drame.“
Pevačica je iskreno progovorila i o svojoj stalnoj potrebi za kretanjem, ali i o želji da se konačno vrati domovini:
„Ja sam osoba koja nema mira. Uvek negde idem, uvek nesto planiram, uvek postoji neko sledece mesto, neki sledeci avion, neki sledeci razlog da ne budem tamo gde jesam. Neko bi rekao da bezim. I mozda je u pravu. Mozda sam godinama umela da stignem svuda, osim tamo gde je trebalo najvise. Do same sebe... A onda se dogodilo nesto sto nisam ocekivala. Prvi put ne zelim da ostanem jos malo. Zelim kuci.“
Na samom kraju svoje poruke, Marija se obratila najmilijima koji nisu boravili sa njom na ovom dalekom putovanju — sinu Mariju, majci i bliskim prijateljima:
„ Svome sinu. Svojoj majci. Prijateljima. Svima onima koji me poznaju i kada cutim, koji me vole i kada nisam laka za voleti, i koji ce mi, sasvim izvesno, vec za dva dana jesti dzigericu. Ali danas mi cak i to nedostaje . Mozda se to zove mir. A mozda i susret sa samom sobom. Onaj u kojem shvatis da nisi morala da odes na drugi kraj sveta da bi pronasla nesto novo, vec da bi se setila koliko je dragoceno ono sto vec imaš. I ako me je ovo putovanje nečemu naučilo, onda je to da ne moram stalno negde da stižem. Da ne moram stalno nešto da tražim. Da možda sve ono za čim toliko dugo trčim već postoji. I da me čeka kod kuće.“
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
