Ističe da je ranije bila veliki perfekcionista, ali da sada daje maksimum i ne opterećuje se stvarima koje ne može promeniti.
Radović naglašava važnost duhovnog mira, podrške i slušanja drugih ljudi u savremenom društvu.
Aleksandra Radović jedna je od najcenjenijih pop pevačica današnjice sa ovih prostora, a u razgovoru za "Blic" pričala je o novim projektima, ali i da je pronašla spokoj u privatnom životu, te se dotakla kolega koji su prokomnetarisali njenu izjavu dato za njeno učešće u žiriju "Pinkove zvezde" pre nekolko godina.
Aleksandra Radović će 14. novembra održati koncert u Sava Centru, ali je otkrila da li ima tremu pred tako važan događaja.
- Ma kako da ne postoji, nije ni trema, u stvari, ne znam ni kako bih to nazvala, više je stres beskrajan. Ovo je stres od jutra do mraka, svaki dan nešto, i to je, naravno, najveći možda i problem u ovom poslu, eto bez toga nekako ne može- kaže za "Blic" Aleksandra Radović koja je prokomentarsala da ljudi često ne shvataju koliko je napora i truda uloženo u dva, tri sata koncerta.
- Pa da, kao i sve, ako čovek gleda površno, onda to može izgledati tako jednostavno, i to može delovati kao neka 2 sata đuskanja na bini. Ali s obzirom na to da mi imamo i probe sa bendom, svakodnevne, da su to uvek veliki sastavi, mnogo veći od onih uobičajenih sa kojima radimo u toku godine, pa su to onda sekcijske probe, gde radimo odvojeno sa bek vokalima, odvojeno rade duvači... Prosto ima mnogo posla u muzičkom smislu. A gde je sad ovaj drugi deo, kada ulaze već i ljudi koji rade režiju, pa onda imaju i oni neke svoje zahteve, pa tu treba svašta nešto snimiti, pa treba uraditi te silne stajlinge, treba spremiti šta će se to izmenjati sve u toku te večeri. Tako da, mnogo je obaveza, ali nadam se da, eto, sve to uvek i bude tako da na kraju dobije smisao i ljudi budu srećni i mi na kraju budemo zadovoljni, mrtvi, ali zadovoljni- rekla je ona.
Neko ste ko je u privatnom, ali i u poslovnom životu veliki perfekcionista, da sve mora da bude pod konac. Da li Vam je to nekada opterećujuće?
- Olabavila sam jako. Uopšte to više nema, kao mora biti pod konac. Ne. Prosto, biće kako bude. Važno je da svako da svoj maksimum, da se svi trude, svi radimo za tu jednu noć ili za ta 2 sata, i važno je da svako bude posvećen i to je to najviše što možemo, daćemo, a sve ostalo u Božjim rukama, šta da se radi.
Koji je to momenat kada su Vam popustile kočnice, da više niste perfekcionista? Da li je nešto kvrcnulo, pa ste rekla: "Ja više ne mogu da vodim računa"?
-Pa, desilo se. Desile su se godine. Prosto čovek... Nije to sad više ni neka glupa priča, kao, znaš, stvari prioriteta, ma ne, to je živa istina. Prosto, nije mi prioritet da trošim zdravlje, da se sekiram i nerviram zbog nekih stvari koje možda mogu nešto malo da promenim, na neke ne mogu da utičem uopšte. Mislim, zašto bih to sebi radila? Tako da, to je možda, prosto, svest o tome da nije vredno toga. Nije vredno zdravlja, nije vredno, prosto, toga.
S druge strane, našli ste spokoj, mir, da vas ne tangiraju određene stvari, pre svega ljudi?
-Da, nisam uopšte došla do toga. Sad, kad pričamo o miru, ja se trudim, naravno i to uspevam kada nisam u ovakvom okruženju, onda nema ni M od mira. Ovde je uvek sve tenzično. Uvek je sve u poslednji čas, uvek je: "Ajmo, hitno je, mora se"...
- Takav je posao, prosto. Ali sad, ako pričamo o meni privatno, da, naravno da mogu. I na to, da, apsolutno mogu da se fokusiram na stvari koje su meni važne.. Prosto budem srećna i ispunjena sa sobom i onim što radim u svom privatnom životu.
Rekli ste da treba razlikovati duhovne i duševne stavri. Ponekad treba razgovarati i sa duhovnikom i naći spas na neki način.
-Pa, znaš kako, mislim da je bolest današnjeg društva zapravo to što mi ne slušamo. Mi ne slušamo jedni druge. To se, evo, meni pokazuje svaki dan u životu, da prosto ti nekome nešto govoriš, ali on nema kapacitet da te sasluša. Nema kapacitet da stane i kaže: "Čekaj, uopšte sad nije bitno šta ću ja da kažem, daj da čujem šta ovaj čovek misli, šta je njemu, kako se oseća. " E, mi to nemamo više. I onda, u tom nekom smislu, važno imati nekog ko hoće da te sasluša. Ko ima vreme za tebe, kome nije to teško niti problematično, ko ima da ti kaže: "A znaš, meni je bilo to... " Ne. Samo te sluša. I to je važno da ljudi znaju da postoji. Važno je da znaju da imaju kome da se obrate.
- Da, ali kažem, ne bih ja sad razglabala o tome, nisam ništa specijalno ni mudra osoba, niti imam šta da kažem pametno na tu temu. Ja prosto kažem šta meni pomaže, šta je meni pomoglo, pa eto ko voli, nek proba.
Vaši prijatelji kažu: "Aleksandra je jedna izuzetno duhovita, raspoložena osoba, van kamere".
Koliko Vam je taj pozitivni momenat u životu pomogao da idete dalje?
- Pa svako traži. Pa čuj, svaki čovek traži. Život je već dovoljno težak da mi, ako ne nalazimo te neke male stvari koje nam daju razlog da idemo u naredni dan i da izguramo naredni dan, onda smo stvarno u ogromnom problemu. Tako da uvek čovek nađe. Ako gledaš i osluškuješ, vrlo dobro čovek može da vidi koje su to stvari zbog kojih vredi nastaviti, boriti se iznova i iznova.
Među kolegama imate dosta prijatelja. Mnogi kažu da u javnom poslu postoji sujeta, kaod vas ne?
-Pa valjda je normalno i prirodno. Mislim, svako svakog preporučuje, svako svakom pomaže koliko god može, nije to ništa, to je ljudski. Mislim, i da smo i kolege i da smo komšije i da smo neki tamo poznanici, mislim, uvek ti je isti odnos prema čoveku. U tom smislu, nema, nema stvarno sad te neke zavisti, sujete, ljubomore ili bilo čega. Mislim, čovek je srećan kad neko uspe. Moraš biti srećan. Stvarno mi je nestvarno da neko može da ima to osećanje, znaš, kao: "Zašto sad on, a nisam ja? " Svi mi imamo različite darove. Neko je dobro rekao: Nešto što jedan čovek ima, a ja nemam, nije ono što on ima, a ja nemam, nego ono što je njemu dato, a meni nije dato". Sad, zašto to meni nije dato, postoji dobar razlog, ja ga ne znam, bog zna koji je to razlog, možda bih se ja mnogo pogordila, sad imam mnogo više para, lupam . Ili da ne znam ni ja, imam neke uslove specijalne u životu, možda bih ja postala neka narcisoidna osoba, bahata prema drugima, shvataš? Mi to ne znamo Ili obratno. Šta, da sam sad potpuno u nekoj drugoj situaciji? Ne treba o tome čovek da razmišlja. Svi smo mi dobili neke darove i svi treba da raspolažemo s njima najbolje što umemo i možemo, a šta će s tim biti dalje, ima ko će da prosudi.
- Bolje da nikad ne pričam, jer vidim da svima vrlo interesantno kad ja govorim. Vidiš, možda ne treba da govorim.
Jedan od komentara dao je i Bosanac , kada je rekao: "Svaka šuša može da ima školu pevanja .
- Divno. Meni je drago. Zapravo, ja sam ti rekla malopre, apsolutno svako ima pravo da kaže šta god želi.
Ajde da se vratimo na lepše teme. Svi smo se uželeli Vaših pesama.
- Pa meni je i ova lepa. Mislim, ja nemam, kako da ti kažem, nemam ja baš nikakvu... Apsolutno svako ima pravo da kaže šta god želi. I da misli šta god želi. Svako ima svoja dela, svako ima svoje diplome, svako ima svoja dostignuća.
- Pripremamo novi album, da. Uradili smo već dosta toga, nego je, kažem, virus takav kakav jeste, svi su bili bolesni, pa i mene to zakačilo, pa eto, morali smo da prolongiramo snimanje tog lead vokala. Ali, nadam se da će to biti u narednih mesec, dva dana, da ćemo da finaliziramo i da to dovedemo do kraja.
- Da, pa ima i jednog i drugog, naravno, ne mogu da pobegnem sad od sebe, prosto. Biće prepoznatljivo.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
