Jovan Jovanović je izgubio oca kada je imao pet i po godina, što je duboko uticalo na njegovo detinjstvo i životni put.
Posebno emotivno govori o odnosu sa majkom, koja je svoju decu podizala sama i žrtvovala se u najtežim trenucima.
Poznati glumac Jovan Jovanović u dirljivoj ispovesti govorio je o odrastanju bez oca, velikim životnim izazovima i posebnom odnosu koji ima sa majkom i sestrom Jecom. Gubitak oca posebno ga je odredio, a zbog njegovog odlaska bio je prinuđen da veoma rano preuzme odgovornost za porodicu.
Glumac Jovan Jovanović rano je ostao bez oca, što je u velikoj meri uticalo na njegov životni put i odrastanje. U trenutku kada su ostali bez očinske figure, Jovan je imao samo pet i po godina, dok je njegova sestra imala osam.
- Verovatno me to mnogo odredilo. Kada izgubite čvrst oslonac, a tako ste mali, svet za vas više nije isto mesto. Mislim da je bilo tako i sa mnom, ja sam imao pet i po, a sestra osam, ali smo izgubili negde čvrst odnos. Majka i tatina i mamina porodica su se trudili da nam to na neki način nadomeste, ali smo ostali obeleženi. To se sigurno odrazilo na naš rast, ali mislim da smo smogli snage da isplivamo iz toga i da smo izrasli u ljude koji su možda ponekad zatvoreniji i nepoverljiviji, ali smo definitivno stekli neku snagu — ispričao je glumac.
Jovan se prisetio i koliko je odrastanje bez oca bilo teško u godinama kada je dečacima trebala podrška tate.
- Odrastati bez oca nije nimalo lako u tim nekim godinama kada svi idu sa očevima na utakmice , a ti ideš sa rođacima, kada te neko stariji istuče pa ne ide tata nego mama da te brani… Sve to sigurno utiče i na samopouzdanje i životne okolnosti i odrednice. Jeste nas u mnogome odredilo ali svi su se trudili da nam ne fali ljubavi. Jesmo izgubili važnu figuru u životu, ali negde smo, čini mi se, isplivali iz toga jaki.
- Toj formulaciji me naučila komšinica Irina koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama nego posebna deca sa običnim potrebama zato šta oni stvarno imaju obične potrebe i dovoljno je da im parkiraš neki kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja i njima će biti dovoljno - rekao je Jovan.
Osvrnuo se i na veliku žrtvu svoje majke u najtežim trenucima:
- Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve mama morala da prođe, ali uvek je našla vedrinu i radost za nas, uvek je bila doterana i bila dostojanstvena u svemu tome i čini mi se da nas je to teralo da budemo bolji.
Jovan je priznao da je u mladosti umeo da bude nestašan, ali da je brzo osvestio koliku odgovornost nosi prema svojoj porodici.
- Nekako me uvek njena suza posebno bolela. Naravno, kada sam osvestio, kada sam postao trezveniji, izašao iz tih problematičnih godina, nekako mi je došlo u glavu da ipak moram da uradim nešto i za nju i nekako je od početka i sada bila moja misija da budem dobar sin i dobar brat.
Vrlo rano preuzeo je ulogu starijeg brata i zaštitnika svoje sestre.
- Rano sam osvestio to i moja sestra je za mene do neke moje osme godine bila starija sestra, a onda sam ja postao stariji brat. Već sa deset godina sam je pratio do škole, vodio računa da funkcionišemo dobro i nikad nisam imao barijeru ili neki stid iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru pa se postaviš zaštitnički. Sad se govori o toj deci, čini mi se da je prisutnije, da je svest društva porasla kroz televiziju, društvene mreže, kroz razna udruženja se govori o njima. Čini mi se da polako postaju deo zajednice šta ne mogu da kažem da je bio slučaj sigurno prije 20 godina, naročito u malim sredinama - zaključio je Jovanović.
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
