Profesionalnu karijeru izgradila je u pozorištu i serijama, a poznata je i po ljubavi prema pevanju starogradskih pesama.
Posebno je istakla prijateljstvo sa Desankom Maksimović i ispričala šaljivu anegdotu sa Batom Živojinovićem sa snimanja serije 'Seljaci'.
Poznata glumica Nađa Rodić otvoreno je govorila o svojoj uspešnoj borbi protiv karcinoma dojke, operaciji i procesu izlečenja koji joj je promenio život.
Osim po ulogama u kultnim serijama i pozorištu, Nađa Rodić je ostala upamćena i po neumornom optimizmu kojim je nadahnjivala druge žene na odeljenju onkologije.
Govoreći o teškom periodu i povratku životu, Nađa je istakla važnost vere u ozdravljenje i hrabrog prihvatanja svih izazova. Nakon operacije i oporavka, iz glumačkih voda zakoračila je u književnost, napisavši roman „Život na dlanu“, zbirku pesama i monodramu.
O tom iskustvu i novim počecima glumica je rekla: "Šta god da nam se desi u životu, moramo to hrabro prihvatiti. Nisam odustajala, znala sam da ću da pobedim tu golgotu kroz koju sam prošla. Ima leka, ako čovek veruje da će da ozdravi, ako je veseo, a ja sam uvek takva. Prošlo je sedam i po godina od operacije, ja sam, Bogu hvala, živa i super se osećam. Opet te neke stvari su u moj život donele neke novine jer sam iz glumačkih voda ušla u književne vode, počela da pišem. Napisala sam roman i zbirku pesama i prosto tako mi je to nekako krenulo. Roman koji se zove 'Život na dlanu' nije zastranjujući, a bez obzira da li je neka žena bolesna ili ne, čitajući taj roman, naučiće nešto. Videće taj moj proces izlečenja, prestala sam da glumim, zapala u neki očaj, ali sam se opet trgnula i počela da živim – tada je i krenula moja pobeda. Napisala sam monodramu 'Nit s njime, nit bez njega'".
Tokom boravka u bolnici, Nađa se trudila da unese vedrinu među druge pacijentkinje koje su prolazile kroz teške hemioterapije. Iz sopstvenog iskustva uputila je snažan apel svim ženama o važnosti redovnih pregleda: "Trudila sam se dok sam bila u bolnici da uveseljavam i pacijentkinje koje su bile tu na odeljenju, Teške su te hemoterapije koja je svaka od njih, prošla, a isto sam prošla i ja. Kao žena koja je prošla sve to moram da apelujem na sve druge, moje prijateljice, poznanice i sve ostale žene da se redovno kontrolišu. Nemarnost je najgora stvar, posvetite se sebi i pazite na zdravlje."
Nađa Rodić je provela skoro tri decenije u pozorištima „Vuk Karadžić“ i „Duško Radović“, a publika je pamti i po ulogama u serijama poput „Vrućeg vetra“ i „Seljaka“. Ipak, ističe da su daske koje život znače uvek imale posebno mesto u njenom srcu.
Prisećajući se tih godina i rada, glumica je ispričala: "Meni je ostalo u sećanje uopšte to vreme, te godine. Vise sam uvek radila u pozorištu jer je u to vreme moralo mnogo da se radi, bilo je bas strogo . Mnogo sam volela pozorište, ali naravno posle sam dobila i glavnu ulogu u TV seriji „Kud si pošla s cvetom u kosi“ što je meni bilo interesantno jer sam zahvaljujući serijama stekla veliku popularnost, ali sam svakako više radila u pozorištu. Naravno uz to sam i pevala, uvek sam volela da pevam. Obožavala sam da pevam starogradske pesme."
Među brojnim uspomenama posebno mesto zauzima blisko prijateljstvo sa našom čuvenom pesnikinjom Desankom Maksimović, sa kojom je često putovala i provodila vreme u pozorištu: "Često sam putovala sa njom kada je imala svoj promocije. Uvek mi je tepala tako 'mala, mala'. Često je dolazila u pozorište „Vuk Karadžić“ gde se održavao fest. Tu smo provodile dosta vremena zajedno i prosto bile bliske, što je meni drago i naravno velika čast."
Porodične veze spajale su je i sa legendarnim glumcem Velimirom Batom Živojinovićem, budući da je Nađin suprug bio Batin drug iz detinjstva, a ona bliska sa Batinom suprugom Lulom. Sa snimanja serije „Seljaci“ pamti simpatičnu anegdotu: " Moj muž je bio prijatelj sa Batom Živojinovićem još iz detinjstva i Lula i ja smo bile osta bliske, dobre prijateljice . Sećam se jedne anegdote sa snimanja serije „Seljaci“, gde sam igrala zajedno sa Batom. On je tada već bio bolestan i dobro se sećam reči njegove žene Lule koja nam je naredila da pazimo na Batu i da mu ne dozvoljavamo da puši i jede slatko. Naravno sve to je bilo okej, sve do jednog dana kada je neko sa seta slavio rođendan i svima nama doneo ogromnu tortu i naravno svako je dobio po parče. Bata je sve vreme stajao sa strane i sve nas gledao sve do trenutka kada na stolu nije ostalo jos jedno veće parče. On je u jednom trenutku samo pritrčao stolu, zgrabio ono parče i pobegao u garderobu i zaključao se da bi na miru pojeo to parče koje bilo sigurno trećina torte. Bata je bio stavrno divan čovek i vanserijski glumac".
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
Izvor: Blic Zabava
